12 Maj 2021

Pisac i urednica: Tanja Pljukavac ( Jovanović )

Dizajn: Art Studio TANJA*WITCH

Iscelivanje uma i tela, je najjednostavniji i najuobičajeniji način nemedicinskog iscelivanja između šamana i pacijenta, ili čak među običnim ljudima, piše (Endredi, 2015). Jedan ljudski organizam naprosto deluje kako bi pomogao drugom kojem je pomoć potrebna. Isto se može reći za iskren zagrljaj ili ponuđenu podršku nekome ko tuguje ili oseća neku drugu muku. U šamanskom iscelivanju, to predstavlja osnovnu i sveprožimajuću vrstu iscelivanja. Sve ovo nema nikakve veze s medicinskim ili labaratoriskim lečenjem. Organizam šamana, na ovom nivou, predstavlja iscelitelja,majke, oca, prijatelja-bilo koga- deluje isceliteljski na fizičkom i mentalnom nivou kako bi pomogao drugoj osobi, piše (Endredi, 2015). Da bi koristio ovaj nivo, šaman upotrebljuje sledeća dva nivoa. Pošto, šaman teži dubljim oblicima iscelenja.

Više puta pošto se sklonost šamana ili medicine-man otkrije kroz bolest ili epileptičke napade, inicijacija kandidata odgovara lečenju. Primitivni vrač, medice-man ili šaman nije samo bolesnik, on je pre svega bolesnik koji je uspeo sam da se izleči, piše (Elijade, 1990). Budući šaman uspeva da se izleči uz pomoć duhova koji će potom postati njegovi duhovi zaštitnici i pomoćnici. U nekim slučajevima su to preci koji žele da mu prenesu slobodne duhove pomoćnike. U ovakvim slučajevima bolest je neka vrsta naslednog prenošenja, i bolest je samo znak izbora i ona je prolazna, (Elijade, 1990).

Iscelivanje duše/duha

Po predanju (Endredi, 2015) šamanski iscelitelji veruju da su u kontaktu sa svetom duhova i da odatle trpe snagu iscelenja. Moramo se saglasiti sa sledećim pretpostavkama, da bi se to dogodilo:

1. Mi posedujemo duh koji privremeno obitava u našem fizičkom telu.
2. U trenu fizičke smrti, naš duh nastavlja da živi i delimično ili potpuno preuzima naša osećanja.
3. Šamani iscelitelji mogu ostvariti kontakt s duhom pacijenta i bestelesnim

Po tvrđenju (Endredi, 2015), šaman je uvek odabran. U odabiru šamana postoje znaci i predskazanje koji tumače ostali šamani, i odabir dobrim delom zavisi od kulture i od pojedinca.

Postoje nekoliko sažetih okolnosti koje mogu dovesti do toga da neko postane šaman:

• Posebni znaci na rođenju ili čak tokom trudnoće;
• Tradicija/nasleđe;
• Deformitet koji se ostalim šamanima čini posebnim;
• Nesumnjiv i nepovratan poziv;

Dan rođenja

Dan na koji ste se rodili u potpunosti određuje kako će vam izgledati život, pa i to da li ćete postati šaman. Dete rođeno na određene dane (Ak’bal, Noj, Kan,Kame, Aj, E, Kvej, K’anil, Iks ili Ts’ikvin) prima posebnu vrstu duše, koja se često opisuje kao „munja“.

„Munja u krvi“ pomaže i zahvaljujući njoj šaman prima poruke iz prirode i sveta duhova, piše (Endredi, 2015). Tradicija i nasleđe određuju šamana samo i pod uslovom da poseduje talenat. Značajne osobine prenose se s roditelja na dete, s naglaskom na posebne čulne ili intuitivne/psihičke sposobnosti. Iskusni šaman takođe može predvideti buduće događaje. Uz element nasleđa, postoje i drugi načini da se postane šaman. U mnogim šamanskim kulturama šamana može odabrati zajednica ili odabrana osoba može osetiti poziv.

Za Maje iz visija, onaj ko treba da postane šaman počinje da prima snove od majke zemlje. U snovima, šamana mogu juriti velike životinje poput konja, krava, jelena, bikova ili pasa. Ovi snovi pozivaju inicijanta da im preda darove i da potraži starijeg šamana od kojeg će početi da uči, piše (Endredi, 2015).

Primanje poziva

Tokom primanja poziva epileptični napadi, moždani udari, jake groznice i druge nedijagnosticirane bolesti tipične su tokom primanja poziva. Šamanska bolest koja utire šamanski put, jeste jedna od najčešćih tema istočnoevropskih plemena i među Majama, piše (Endredi, 2015). Bolesti, snovi i ekstaze su nastavak inicijacije, kroz koju profani čovek (bez vere ili nesvešteno lice) od pre izbora preobražava se u tehničara svetoga, piše (Elijade, 1990).

Među Majama postoje šest vrsta bolesti koje osoba može preležati pre nego što postane šaman. U svim slučajevima svima je zajedničko to što je osoba do te mere ne osposobljena da ne može upravljati svojim telom i stoga ne može izaći u normalan svet, piše (Endredi, 2015).

Ekstatičko iskustvo koje odlučuje o pozivu šamana sadrži tradicionalnu šemu obreda inicijacije: stradanje, smrt, vaskrsenje, piše (Elijade, 1990).

Izuzetna bolna zmijska bolest utiče na mišiće na raznim delovima tela, tako što ih grči i onemogućuje kretanje šamana. Bolest uvrnutog stomaka uzrokuje stalno krčenje u stomaku, što dovodi do velikog bola u debelom i tankom crevu, gasova i dijareje, piše (Elijade, 1990).

Svaka bolest-poziv vrši ulogu inicijacije jer stradanja koja izaziva odgovaraju inicijatičkim mukama. Izabrani bolesnik se psihički izdvaja i osamljuje tokom inicijatičkih svečanosti. Blizina smrti koju upoznaje bolesnik kao što su agonija, nesvestica, itd, podseća na simboličku smrt prisutnu u većini obreda inicijacije, piše (Elijade, 1990).

• Bolest;
• Patnja;
• Smrt ega;
• Rasturanje/ponovo sastavljanje tela;
• Samoisceljenje;
• Vaskrsnuće;
• Pročišćenje;
• Post;
• Povraćanje/dijareja;
• Bol;
• Osamljivanje;
• Ekstremna iscrpljenost;

• Vantelesna iskustva;
• Psihička konfuzija;
• Susret sa duhovima, kako prirodnim, tako i ljudskim;
• „Venčanje“ s duhom ili božanstvom;
• Biljni enteogeni;
• Posmatranje samog/same sebe kao skelet bez mesa;
• Primanje moći od nekog živog ili mrtvog šamana;
• Kad vas stariji šamani ili duhovi rasture na delove;
• Mozak vam je izvađen iz lobanje, pročišćen i vraćen na svoje mesto;
• Zlatni prah vam je bačen u oči;

• Kristali, kamenje i/ili školjke su vam ubačeni u telo i glavu;
• Isti činovi ponavljaju se danima, mesecima ili godinama: terete dva kamena jedan o drugi, trljate obraze, udarate u bubanj, između ostalog;
• Životinja vas pojela i povratila;
• Ekstremna dosada i usamljenost, do te mere da više niste povezani sa ovim svetom;
• Crvi proždiru telo onoga ko se inicira dok on ili ona leži na zemlji;
• Ležite na groblju predaka, ili čak na nekom određenom groblju, više noći, i tražite pomoć duhova mrtvih;
• Stojite na otvorenom više dana bez obzira na vremenske uslove i tražite put;
• Postajete svesni toga koliko smo individualno mali, kako biste se povezali sa celim univerzumom:
• Život u divljini, u jedinstvu sa prirodom;
• Dosezanje izmenjenih stanja svesti na ulazu u pećine ili u njima;
• Spoznaja da vas duhovi ritualno ubijaju udarcem koplja u grudi ili glavu, ili tako što vas seku na komade i kuvaju;
• Otvaraju vas i odnose vaše unutrašnje organe ili mozak u svet duhova;
• Primanje tajnih reči, jezika i pesama, napeva ili ritmova;
• Ekstremna i duga interakcija s vetrom, vodom i/ili ledom;

• Nanošenje ožiljaka i tetovaže koje pri inicijaciji obavlja drugi šaman;
• Toliko snažni grčevi da vas moraju vezati;
• Poruke od životinja;
• Lovite životinje kako biste ih odrali i načinili šamansku odeću i kostime, a i da biste primili energiju krvi i duh životinje;
• Krvni darovi majci zemlji i duhovima (današnje žene sve više koriste menstrualnu krv iz brojnih energetskih razloga, a i ona ništa ne košta);
• Skidanje mesa, prebrojavanje kostiju i pronalaženje prekobrojne ili dodatne kosti u telu, jer se to smatra belegom šamana;
• Komunikacija s duhovima mrtvih ili s drugim duhovima koji se pojavljuju u raznim oblicima, kao ljudi, životinje, gnomi, vile, anđeli, demoni, đavoli, varalice itd;
• Percepcija drugih dimenzija stvarnosti, gledanje u budućnost ili posećivanje paralelnih svetova.

Duh zaštitnik zamišljen je u vidu „nebeske supruge“ (ili supruga) i u sibirskom šamanizmu igra važnu ali ne i presudnu ulogu. Njihov zadatak je da pomažu šamanu u obuci i njegovom ekstatičnom iskustvu, piše (Elijade, 1990).

U mnogim slučajevima je prirodno da intervenciju daju „nebeske supruge“ i pomažu u obuci i u mističkom iskustvu šamana kroz koje ga prate seksualna uzbuđenja. Erotski elementi u šamanskim obredima prevazilaze odnose šaman - „nebeska supruga“, i svako ekstatičko iskustvo podložno je je takvim devijacijama, gde ima dosta tesnih veza mističke i telesne ljubavi. Poznato je da „nebeska supruga“ koliko pomaže toliko i smeta šamanu. Štiteči šamana ona nastoji da ga zadrži samo za sebe na sedmom nebu gde se suprostavlja njegovom uspenju na nebo. I to pokušava uz pomoć nebeskog obroka , što bi za posledicu moglo imati da šamana otrgne od njegove zemaljske žene i ljudske zajednice, piše (Elijade, 1990).

Odlučujući element je inicijatička drama obredne smrti i vaskrsenja (bolest, komadanje, silazak u donji svet, uspenje na nebo itd.). Seksualni elementi u izvesnim šamanskim obredima prevazilaze odnose šamana i „nebeskih supruga“ i uklapaju se dobro u poznate rituale čiji je cilj povećanje seksualne snage zajednice, (Elijade, 1990).

Po predanju (Endredi, 2015) osnovni i sveprožimajući princip čini fenomen bolesti/smrti/novog rođenja. „Smrt i vaskrsnuće“ je šamanski obred prelaska na novi način razmišljanja, ponašanja i bistvovanja. Stari život se odbacuje dok novi život počinje. Šamanu se posle inicijacije često dodeljuje novo ime. Promene koje su nastale posle inicijacije, kod šamana se jasno vide što i ostali mogu da primete. U ovim slučajevima nije čudno da osoba progovori nekim drugim jezikom, tajnim jezikom duhova. Šamanovu novu vokaciju takođe mogu pratiti pesme, napevi, sveti predmeti i simboli, piše (Endredi, 2015).

DIGITAL ART- OIL PAINTING

U toku šamanske seanse nije svaki bog ili duh koji je prizvan „prijatelj“ ili „pomoćnik šamana“. Šaman je čovek koji ima konkretne i neposredne odnose sa bogovima i duhovima: govori sa njima, moli im se, preklinje ih, gleda ih licem u lice – ali kontroliše samo ograničen broj bogova i duhova, piše (Elijade, 1990).

Životinjski oblici duhova pomoćnika i zaštitnika preovlađuju u Australiji, Severnoj Americi i drugde. U pripremi ekstatičkog putovanja na nebo ili donji svet, duhovi pomoćnici u životinjskom obliku igraju važnu ulogu u pripremi šamanske seanse. Da bih ispoljio njihovo prisustvo , šaman izvodi i ispoljava kroz podržavanje krikova životinja ili njihovog ponašanja, (Elijade, 1990). Takvo podržavanje pokreta i glasova životinja naizgled se može smatrati „posednućem“. U tačnijem i jasnijem objašnjenju možda bi trebali govoriti i o šamanovom zaposedanju svojih duhova pomoćnika. Pretvaranjem u životinju, šaman dobija novi indetitet jer postaje životinja-duh, „govori“, peva ili leti kao životinja i ptice. Tajni šamanski jezik „jezik životinja“, samo je varijanta „jezika duhova“. Sve ove mogućnosti, su sredstva da se pokaže kako je šaman sposoban da napusti ljudsku sudbinu, da je kadar da „umre“.

Konekcija između čarobnjaka i vrača, i njegovih duhova imaju različite stupnjeve i idu od veze kakve su od dobrotvora i njegovog štićenika i do onih između sluge i gospodara i uvek su prisne prirode. Žrtve ili molitve duhovi retko dobijaju, ali ako su oni povređeni, i vrač pati, piše Elijade.