Prema tvrđenju (Milošević, 2012) muškarac ne može odoleti Lilit. Ona je dar života, simbol nagonskog i divljeg. Lilit je sam muškarac. Ona je zla ali i kreativna i podsticajna Anima muškarca. Muškarac voli i plaši se žene Lilit, kao što se plaši svog nagonskog. Njegovo biće juri ka nepoznatom ka avanturi. Lilit u muškarcu budi želju za pravom ljubavnicom, jer je ona njegova sloboda i suštinska priroda koja ne želi majku. Lilit je muškarčevo sazrevanje, jer poseduje ono što ga čini živim – ona provocira napade osvajačkog, adrenalinskog. U svetu realnosti, Lilit je neistražen prostor u samom muškarcu. Samo strah od ličnog neuspeha navodi muškarca da negira Lilit. Ako ne pobedi u sebi strah pred Lilit biće „kastriran“. Nezadovoljna žena je lukava, i lako će muškarca pretvoriti u „svinju“, piše Milošević.

Prema tvrđenju (Milošević, 2012) Lilit se u Bibliji spominje svega jednom: „... onda će se odmarati Lilit, našav počivalište“ (Izaija, 34, 14; Stvarnost, Zagreb, 1969). Po nekim tumačenjima o njoj Biblija govori već kod stvaranja sveta. U Starom Zavetu, u Postojanju- Prva Knjiga Mojsijeva, u Glavi prvoj, 27.kaže:

„27. I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božjemu, stvori ga; muško i žensko stvori ih.

28. I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih do ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji.“

U gnostičkim spisima, u Knjizi Postojanja: Uzrok Postojanja/Gnostička mitologija o stvaranju, pominje se da su šestog dana stvaranja postojali muško i žensko, ali se Eva ne spominje u tom periodu. U svojim dvadesetim godinama, pošto je bio usamljen, Adam zbog svoje nesreće i samoće obratio se Bogu, „Svako stvorenje, osim mene, ima svog odgovarajućeg para.“ Bog je uslišio Adamovu molbu i stvorio je Lilit, na isti način kao što je stvorio Adama. Bog je za stvaranje Lilit, sem čistog praha, koristio prljavštinu i talog. Ta prljavština je razlog sveg kasnije poricanje ravnopravnosti žene i muškarca-jer simbolično, u ženi Lilit sadržana je nečistoća, piše Milošević.

Muškarac ne trpi konkurenciju u svetu koji je oteo samo za sebe, piše (Milošević, 2012). Njegova potreba za dominacijom ne vodi poreklo od apriornog prava da vlada, hijerarhijskog juedo-hrišćanskog prava, već je plod neartikulisane, nagonske potrebe koja je daleko od ideala čoveka uma i kulture kakvim sebe milenijumima opisuje.

Muškarac sa ženom ne želi da deli moć. Nepokorna žena, koja ima svoju volju, misao i moć, mora se žigosati i proglasiti zlom. Muškarac se naslađuje nesrećom koju je prouzrokovao ženi, i namerno joj oduzima sreću.

Kako bi zavladao svakom ženom, muškarac svađa Lilit i Evu. On ne može odoleti moćnim čarima Lilit, i svoju slabost, urođenu nevernost i nepouzdanost opravdava zavodljivosti Lilit koja ga odvaja od Eve. I tako bez brige i napora dobija obe žene- krotku i poslušnu Evu i idealni ljubavnicu Lilit. Po Zoharu Lilit i Eva čine jednu ličnost, te svaka Eva u sebi nosi po muškarca opasnu zavodljivu Lilit koja se mora kontrolisati i po potrebi kažnjavati, piše Milošević. Priroda Lilit je suprotna Evinoj. Rušilački nagon, neobuzdana stras, zavođenje pripadaju Lilit. Negujući aspekt, poslušnost, smernost, rađanje i sam život pripadaju Evi. Ključ ženine kontinuirane frustracije nalazi se u prinudnom izboru koji nikada ne može biti u potpunosti zadovoljavajući. Eva i Lilit teško mogu istovremeno koegzistirati. Žena ne može zadovoljiti obe potrebe istovremeno. Iluzija modernog društva o ispunjenoj profesionalnoj ženi i majci je samo laž.

U istom duhu obitavaju obe strane žene, ali ponekad neke od njih preuzima primat. U fazama puberteta, trudnoće, materinstva i menopauze prisustvo Lilit je posebno izražena. U tom periodu žena je razjedinjena i razapeta između naloga instinkta slobode i naloga instinkta materinstva. Svaka posvećenost zahteva celoga čoveka. Tako da je teško u potpunosti se predati i posvetiti profesionalnom i duhovnom razvoju, i pritom zadovoljiti socijalne i društvene norme u negovanju deteta. Eva i Lilit su suprotnost dobra i zla, majčinstva i odsustva materinske želje.